v

v

MAKEDONON

         ПОЧЕТНА

 

v

v

v

MAKEDONON

 

  01 / Ѕеон/ 2018 Македонија 

??????? ???? ?????????

АPИCTOTИЛ

        

     Аристотил (вистинското име на Македонскиот филозоф му е Аристотил, додека ''Аристотел'' е латинизирана верзија) бил философ и научник роден во античкиот Mакедонски град Стагира 384 година п.н.е. на Полуостровот Халкидеон (не Халкидик). Татко му Никомах, бил лекар кај Македонскиот владетел василеос Амjнта син на василеос Архелаој. На осумнаесет години пристапил во академијата на Платон во Аѕена (не Атина) и таму останал до триесет и седумгодишна возраст (околу 347 г. пр.н.е.) Неговите писанија покриваат многу теми: физика, биологија, зоологија, метафизика, логика, етика, естетика, поезија, театар, музика, реторика, јазици (лингвистика), политика – нешта кои сите заедно го сочинуваат првиот сеопфатен систем на денешна ''западната филозофија''. Набргу по смртта на Платон, Аристотил ја напуштил Аѕена и на барање на Македонскиот владетел василеос Филип Македонски син на василеос Амјнта, станал учител на неговиот син принцот Александар Македонски, почнувајќи од 343 година п.н.е..

Подучувањето на принцот Александар Македонски на Аристотил му пружило многу можности и извори. Основал библиотека која што помогнала во пишувањето на многу негови книги. Фактот што Аристотил бил ученик на Платон придонело многу од неговите идеи да бидат повлијаени од платонизмот, но по смртта на Платон, Аристотил се нурнал во емпириски проучувања и од ''платонизам'' преминал во ''емпиризам'' - теорија на знаење стекнато преку искуство. Тој верувал дека концептите на луѓето и сите нивни знаења почиваат врз основа на нивните восприемања (искуства). Аристотиловите гледишта за природните науки претставуваат темел за многу од неговите дела.

Неговите дела извршиле силно влијание на средновековната наука, а потоа и врз ренесансата и го содржат најраното познато формално проучување на логиката, што во доцниот 19. век било вклучено во современата формална логика.

Во поглед на метафизиката, аристотелизмот силно повлијаел на сите три големи монотеистички религии коешто влијание продолжува и денес, особено во схоластичката традиција на католичката црква.

Аристотил тогаш имал околу четириесет години и уште бил еден од најистакнатите ученици на Платон, далеку од неговата понатамошна слава. Тој бил зет и пријател на владетелот Aрмeј од Карија - Ѕеника (Mало Aзија), кој пак со Македонскиот владетел Македонскиот владетел Филип Македонски одржувал добри пријателски односи. После умирањето на Платон, Аристотел се повлекол на дворот на Aрмeј, каде и се наоѓал кога Македонскиот владетел Филип Македонски го повикал во Македонија.

Аѕајците, опиени од радост поради смртта на Македонскиот владетел Василеон Александар Македонски... Свештеникот Евримедон поднесува тужба против Аристотел. Аристотел, осуден на смрт, се враќа во Македонија... умира на островот Ејвоја во Халки 322 година п.н.е..

 

??????? ???? ????????? Тот (егип. „џехут“, ḏḥwty) - едно од најважните божества на Египетскиот пантеон. Неговиот женски пандан била божицата Маат

Тот (исто така напишано Тот или Тот или Вистина е египетско божество кое припаѓа на религијата на антички Египет, бог на Месечината, на мудроста, на пишувањето, на магијата, на мерењето на времето, на математиката и на геометријата. Тој е претставен вo форма на свето ибис, птица што летала на бреговите на Нил, или во форма (поретко) на бабун.

??????? ???? ????????? Ма’ат или Мает, се претпоставува дека се изговарало Мух-ахт, претставувал древен египетски концепт за вистината.

Маат е мајка на Огдоадата, а дека таткото е Тот.

Нејзин машки пандан бил богот Тот и нивните атрибути се исти.  По издигнувањето на Ра - богот на светлината, двете божества се насликани како го водат заедно неговиот брод, секој на посебна страна.

За да се интерпретира прецизно името:
Аристотил - Ар и с Тот и Л или Аристотон - Ар и с Тот он, Аристо"ел'' е латинизирана верзија на името, затоа имаме потреба од автентичен извор од времето, а не подоцнежни преписи, од неговите дела и име, најчесто арапски преписи од библиотеката од Александреион АГЕЈ (т.н. Александрија од Египет), која беше запалена и уништена од римјаните, за да се утврди точното име на Македонскиот најславен филозоф.
Првата верзија е најлогична - Ар (првиот креатор на Земјата) и с (со) Тот ( богот на знаењето) и Л (Иле богот на Сонцето) - Аристотил.

 

АРИСТОТИЛ - АР И С ТОТ И Л  

АР - првиот креатор на Земјата,

И - и,

С - со,

ТОТ - Eгипетско божество на мудроста, на пишувањето, на магијата, на мерењето на времето, на математиката и на геометријата,

И - и

Л - Иле богот на Сонцето.

Ар со Тот и Л - Аристотил, еден вид натпревар во повеќе насоки, како Тримегисто - три меги с Тот.

КУЛТУРА - КУЛТ У РА - Имаме некоја древна поврзаност со Египет, која треба да се истражува.

На македонски ПРОСВЕТА - ОСВЕТЛЕНИ, со знаење.

Обелиск - О БЕЛ ЛИСКа , светиот бел столб што наликува на лиска.

 

ИНСПИРАЦИЈА АРИСТОТИЛ 

Имаме сериозна забелешка зошто на Mакедонските ученици од сите времиња до сега, не им е овозможено и не е дозволено доволно да се запознаат со најдостојниот Македонски филозов, напротив им се презентира како странски.

Следуваат некои од најважните цитати од Аристотил:

1. Спознавањето на себеси е почеток на секоја мудрост.

2. Не постоел ниту еден голем ум кој не бил допрен од малку лудило.

3. Образованието на умот без образование на срцето, не е никакво образование.

4. Извонредноста никогаш не е случајност. Секогаш е резултат на силна намера, искрен напор и паметна изведба. Таа претставува мудар избор помеѓу многу алтернативи – изборот, а не среќата или случајноста, е тоа што треба да ја определи твојата судбина.

5. Да се разгледува некоја мисла без таа да се прифати е одлика на образованиот ум.  '' It is the mark of an educated mind to be able to entertain a thought without accepting it.''.

6. Ако сакаш никој да не те критикува, не вели ништо, не прави ништо, биди никој.

7. Не е доволно да се победи во војна; поважно е да се организира мирот.

8. Задоволството во работата дава совршеност во делото.

9. Го стекнав ова преку филозофијата… Без некој да ми наредува го правам тоа што другите сé обврзани да го прават поради страв од законот.

10. За да пишуваш добро, изразувај се како обичните луѓе, но мисли како мудрец.

11. Што е пријателството? Една душа која што населува две тела.

12. Надежта е сон кој чекори.

13. Среќата зависи од нас самите.

14. Среќата е значењето и целта на животот и на човечкото постоење.

15. Секој може да се разгневи – тоа е лесно, но да се налутиш на вистинската личност, во вистинска мера, во вистинско време, поради вистинска причина и на вистински начин, тоа не е во сечија моќ и не е толку лесно.

16. Републиките паѓаат во демократии a демократиитe дегенерираат во деспотизмот.
'' Republics decline into democracies and democracies degenerate into despotisms ''.

17. Тие кои ги учат децата треба да се почитувани повеќе од тие кои ги прават; затоа што вторите само им даваат живот, а првите им ја даваат умешноста да живеат добро.

18. Учениот се разликува од неукиот како што живиот се разликува од мртвиот.

19. Тој кој ќе ги надмине своите стравови ќе ја постигне вистинската слобода.

20. Тие коишто знаат, прават. Тие кои што разбираат, подучуваат.

21. Похрабар е тој кој ги победува своите страсти од тој кој ги победува своите непријатели, бидејќи најтешката победа е победата врз себеси.

22. Еден пријател вреди за педесет непријатели.

23. Сиромаштијата е родител на револуцијата и на злосторот.

24. Возвишениот ум треба да ја цени вистината повеќе отколку што тоа го прават обичните луѓе.

25. Сите човечки дејствија имаат една или повеќе од овие седум причинители: случајност, природа, порив, навика, разум, страст и желба.

26. За нештата кои треба да ги научиме пред да почнеме да ги правиме, учиме правејќи ги.

27. Токму за време на нашите најмрачни мигови мора да се сосредоточиме на светлината.

28. Енергијата на умот е суштината на животот.

29. Не секогаш е исто да се биде добар човек и добар граѓанин.

30. Тој кој не може да биде добар следбеник, не може да биде ни добар водач.

31. Човекот по природа е општествено животно; поединецот кој природно е асоцијален или не го забележуваме или е нешто повеќе од човек. Општеството е нешто што му претходи на поединецот. Тој којшто или не може да учествува во зедничкиот живот или е толку самоодржлив што тоа не му е потребно, или е животно или е бог.

32. Сите луѓе по природа го сакаат знаењето.

33. Колку повеќе знаеш, толку повеќе знаеш што не знаеш.

34. Природата ништо не прави бесцелно.

35. Во сите нешта во природата има нешто чудесно.

36. Мудрите говорат кога имаат што да кажат. Глупавите зборуваат бидејќи мораат нешто да кажат.

37. Сите луѓе треба да го следат тоа што е правилно, а не тоа што е воспоставено како правилно.

38. Единствената стабилна состојба е таа во која сите луѓе се еднакви пред законот.

39. Корените на образованието се горчливи, но плодовите се слатки.

40. Една птичка не ја прави пролетта, како ни еден убав ден. Така и еден ден исполнет со среќа на ја прави личноста целосно среќна. Eдна ластовица не прави лето ниту еден ден; и така еден ден, или кратко време, не го прави човекот благословен и среќен. 
'' For one swallow does not make a summer, nor does one day; and so too one day, or a short time, does not make a man blessed and happy ''.

41. Љубовта е составена од една душа која населува две тела.

42. Драг ми е Платон, но, вистината ми е по драга.

43. Човекот по природа е политичко животно.

44. Онa
сме што постојано го правиме. Затоа, моќта за контрола на нашата работа може да ја контролира нашата карактеристика, моќта за контрола на нашиот карактер е моќта за контрола на нашиот живот.

45. Духовитоста е дрскост што е стекнта со образование.

46. Трпеливоста e горкa, но плодовите и се слатки.

47. Надежта е сон на будните.

48. Среќатa е смисла и цел на животот, целта и крај на човековото постоење.


49. Кога откриваш во себе друг човек, тоа е вљубеност. А откривање себе во друг човек, тоа е љубов.

50. Да љубиш значи да го сакаме близу сето тоа што веруваме дека е добро, заради љубов кон него, а не заради љибов кон себе.


51.  Цел нa мудриот човек не е да обезбеди задоволство, туку да избегне болка.

52. Љубомора е разумна особина и им припаѓа на разумни луѓе, додека завидта е приземна и припаѓа на приземните луѓе. Човек од љубомора има намера да има добри работи, додека тие со со завид не дозволуваат својот сосед да има добри работи.

53. Сечиј пријател, é ничиј пријател. Пријател на сите é пријател на никој. 
'' A friend to all is a friend to none ''.

55. Музиката има моќ да формира  карактер.


56. Сонцето é ново секој ден.

57. Расипаните луѓе почитуваат од страв; добритe луѓе од љубов.

58. Несреќата ги открива  вистинскитe нeпријатели.

59. Ние сме она што постојано го правиме.

60. "Ако љубовта преовладува на земјата, сите закони ќе бидат излишни".  “Se sulla terra prevalesse l'amore, tutte le leggi sarebbero superflue.”

61.  "Не постои цврсто пријателство без доверба: и нема доверба без да помине некое време".  “Non c'è amicizia salda senza fiducia: e non c'è fiducia senza far passare un certo tempo.” 

62.  "Ако ништо не постоело вечно, дури и не би било возможно".  “Se non esistesse nulla di eterno, neppure il divenire sarebbe possibile.” 

63.  "Оној кој не е способен да живее во општеството, или кој не е потребен затоа што е доволен за себе, мора да биде или ѕвер или бог".  “Chi è incapace di vivere in società, o non ne ha bisogno perché è sufficiente a se stesso, deve essere o una bestia o un dio.” 

64. "Дури и кога законите се напишани, тие никогаш не треба да останат непроменети".  “Anche quando le leggi sono scritte, non dovrebbero mai rimanere immutate.” 


65. "Не е вистина што воопшто не е чудно што пријателствата базирани на корист и задоволство се раскинуваат кога овие предности повеќе не постојат? И на оние предности кои беа пријателски: оние кои не успеаја, природно е што тие повеќе не се сакаат едни со други. "  
“Non è forse vero che non è affatto strano che le amicizie fondate sull'utilità e sul piacere si sciolgono quando non si hanno più questi vantaggi? E di quei vantaggi che si era amici: venuti meno quelli, è naturale che non si ami più.” 

66.  "Среќата не се состои во занимација ( хоби ) и забави, туку во виртуозните ( доблесни ) активности".  “La felicità non consiste in passatempi e divertimenti, ma in attività virtuose.” 

67.  "Лесно е да се лутите. Но, да се лутиш со вистинската личност, во вистинско време, поради вистинската причина, е тешко ".  “Adirarsi è facile. Ma adirarsi con la persona giusta, nel momento giusto, per il giusto motivo, è difficile.” 

68.  "Аѕајците ја измислиле пченица и закони: пченицата (Аѕајците не ја измислиле пченицата, туку ја донеле од Египет) секогаш ја користеле, законите никогаш".  “Gli Adzai hanno inventato il frumento e le leggi: del frumento hanno poi sempre fatto uso, delle leggi mai.” - Е еден вид на изразување, не е точно дека атињаните ја измислиле пченицата и законите.

69.  "Меланхоличните мажи се меѓу најпознатите духовити".  “Gli uomini malinconici sono tra tutti i più arguti.” 

70.  "Убавината на душата сјае кога човекот издржува со сериозен став голема тешка несреќа една по друга, не затоа што не ја чуствува, туку затоа што тој е човек со висок и херојски темперамент".    “La bellezza dell'anima risplende quando un uomo sopporta con atteggiamento serio una pesante sventura dopo l'altra, non perché egli non le sente, ma perché egli è un uomo di tempra elevata ed eroica.” 

71. "Човекот по природа е животно предодредено да живее во заедница". “L'uomo è per natura un animale destinato a vivere in comunità.” 

72.  "Она што ние мора да научиме да го правиме, ние го учиме рaботејќи го". “Ciò che dobbiamo imparare a fare, lo impariamo facendolo.” 

73. "Дури и боговите сакаат да се пошегнуваат".  “Anche agli dei piace scherzare.” 

74.  "Досетливоста е љубезна дрскост".  “L'arguzia è insolenza educata.” 

75.  "Разузнавањето се состои не само од знаење, туку и од способноста да се применува знаењето за да се практикува".  “L'intelligenza non consiste soltanto nella conoscenza, ma anche nella capacità di applicare la conoscenza alla pratica.” 

76  "Тираните се опкружуваат со злобни луѓе затоа што сакаат да бидат поласкани, нo, никој човек со надарен дух нема да ги возвишува".  “I tiranni si circondano di uomini cattivi perché a loro piace essere adulati e nessun uomo di spirito elevato li adulerà.” 

77.  "Карактеристично за образованите умови е да се задоволи степенот на точност што е дозволена од природата на аргументот, а не да бара точност, каде што е можно само приближување".  “È una caratteristica delle menti istruite accontentarsi del grado d'esattezza consentito dalla natura dell'argomento e non cercare l'esattezza laddove solo l'approssimazione è possibile.” 

78 .  "Пријателството е душа која живее во две тела, срце кое населува две души".  “L'amicizia è un'anima dimorante in due corpi, un cuore che abita due anime.” 

79. За време на нашите најмрачни моменти, ние мора да се фокусираме за да ја видиме светлината.
It is during our darkest moments that we must focus to see the light.

80. Квалитетот не е чин, тоа е навика.
Quality is not an act, it is a habit.

81. Извонредност е уметност која ја добиваат обуката и навиките. Ние не постапуваме правилно затоа што имаме доблест или извонредност, но претпочитаме да ги имаме, бидејќи ние сме дејствувале правилно. Ние сме она што постојано го правиме. Совршеност, тогаш, не е чин, туку навика.
Excellence is an art won by training and habituation. We do not act rightly because we have virtue or excellence, but we rather have those because we have acted rightly. We are what we repeatedly do. Excellence, then, is not an act but a habit.

82. Во најдобар случај човекот е најблагородниот од сите животни; одделен од законот и правдата, тој е најлош.
At his best, man is the noblest of all animals; separated from law and justice he is the worst.

83. Најлошата форма на нееднаквост е да се обидеме да направиме нееднакви работи еднакви.
The worst form of inequality is to try to make unequal things equal.

84. Демократијата е кога сиромашните, а не луѓетo на имотот, се владетели.
Democracy is when the indigent, and not the men of property, are the rulers.

85. Добрите навики кои се формираат кај младите ги прават сите разлики.
Good habits formed at youth make all the difference.

86. Целта на мудрите е да не се обезбеди задоволство, туку да се избегне болката.----
The aim of the wise is not to secure pleasure, but to avoid pain.

87. Мојот најдобар пријател е човекот кој ми сака добро и го сака заради мене.
My best friend is the man who in wishing me well wishes it for my sake.

88. Целта на уметноста е да не го претставува надворешниот изглед на нештата, туку нивното внатрешно значење.
The aim of art is to represent not the outward appearance of things, but their inward significance.

89. Образованието е украс во просперитет и засолниште во неволја.
Education is an ornament in prosperity and a refuge in adversity.

90. Некои животни се лукави и лоши, како лисицата; други, како куче, се жестоки, пријателски и проѕирни. Некои се нежни и лесно скротени, како слон; некои се подложни на срам и внимателени, како гуска. Некои од нив се љубоморни и драги украс, како паун.
Some animals are cunning and evil-disposed, as the fox; others, as the dog, are fierce, friendly, and fawning. Some are gentle and easily tamed, as the elephant; some are susceptible of shame, and watchful, as the goose. Some are jealous and fond of ornament, as the peacock.

91. Крајната вредност на животот зависи од свеста и од моќта на размислувањето, а не од самото преживување.
The ultimate value of life depends upon awareness and the power of contemplation rather than upon mere survival.

92. Единствениот знак за темелно познавање е моќта на наставата.
The one exclusive sign of thorough knowledge is the power of teaching.

93. Сакаат да бидат пријатели е брза работа, но пријателството е бавно озрееaнo овошје.
Wishing to be friends is quick work, but friendship is a slow ripening fruit.

94. Убедувањето се постигнува со личниот карактер на говорникот кога говорот е толку зборуван за да нè натера да мислиме дека е веродостоен. Ние веруваме дека добрите луѓе ce поцелосни и без двоумење од другите: ова е вистина генерално, без оглед на прашањето и апсолутно точно, каде што точноста е невозможна и мислењата се поделени.
Persuasion is achieved by the speaker's personal character when the speech is so spoken as to make us think him credible. We believe good men more fully and more readily than others: this is true generally whatever the question is, and absolutely true where exact certainty is impossible and opinions are divided.

95. Личната убавина е поголема препорака од која било препорака
Personal beauty is a greater recommendation than any letter of reference.

96. Само треба да бидеме благодарни, не само на оние со чии ставови можеме да се согласиме, туку и на оние кои изразија повеќе површни нa ставови; за овие, исто така, придонесoa нешто, преку развивање пред нас, силa на мислата.
It is just that we should be grateful, not only to those with whose views we may agree, but also to those who have expressed more superficial views; for these also contributed something, by developing before us the powers of thought.

97. Достоинството не се состои во поседување на почести, туку во заслуга на нив.
Dignity does not consist in possessing honors, but in deserving them.

98. Водиме војна за да живееме во мир.
We make war that we may live in peace.

99. Реториката може да се дефинира како факултет за набљудување во кој било даден случај достапните средства за убедување. Ова не е функција на ниедна друга уметност.
Rhetoric may be defined as the faculty of observing in any given case the available means of persuasion. This is not a function of any other art.

100. Карактерот речиси може да се нарече најефективно средство за убедување.
Character may almost be called the most effective means of persuasion.

101. Моралното совршенство доаѓа како резултат на навика. Стануваме праведни само правејќи само праведни акти, умерени со вршење умерени дела, храбри со правење храбри дела.
Moral excellence comes about as a result of habit. We become just by doing just acts, temperate by doing temperate acts, brave by doing brave acts.

102. Пријателството е во суштина партнерство.
Friendship is essentially a partnership.

103. Тајната за хумор е изненадувањетo.
The secret to humor is surprise.

104. Енергијата на умот е суштината на животот.
The energy of the mind is the essence of life.

106. Душата никогаш не мисли без слика.
The soul never thinks without a picture.

107. Некои видови животни се закопуваат во земјата; други не. Некои животни се ноќни, како буф и лилјак; други ги користат часовите на дневна светлина. Постојат безречни животни и диви животни. Човекот и мазгата секогаш се питоми; леопардот и волкот се секогаш диви, а други, како слон, лесно скротени.
Some kinds of animals burrow in the ground; others do not. Some animals are nocturnal, as the owl and the bat; others use the hours of daylight. There are tame animals and wild animals. Man and the mule are always tame; the leopard and the wolf are invariably wild, and others, as the elephant, are easily tamed.

108. Крајот на трудот е да се добие слободно време.
The end of labor is to gain leisure.

109. Добро почнатa работата е половина завршенa работата.
Well begun is half done.

110. Промената во сé е слатка.
Change in all things is sweet.

111. Никогаш нема да направите ништо на овој свет без храброст. Тоа е најголемиот квалитет на умот до честа.
You will never do anything in this world without courage. It is the greatest quality of the mind next to honor.

112. Политичарите, исто така, немаат слободно време, бидејќи тие секогаш се стремат кон нешто надвор од самиот политички живот, моќ и слава или среќа.
Politicians also have no leisure, because they are always aiming at something beyond political life itself, power and glory, or happiness.

113. Храброста е прва од човечките квалитети, бидејќи тоа е квалитетот кој ги гарантира другите.
Courage is the first of human qualities because it is the quality which guarantees the others.

114.  Зашто, иако ја сакаме и вистината и нашите пријатели, побожноста бара од нас прво да ја почитуваме вистината.
For though we love both the truth and our friends, piety requires us to honor the truth first.

115. Стравот е болка која произлегува од очекување на злото.
Fear is pain arising from the anticipation of evil.

116 Јас го сметам за храбар кој ги надминува неговите желби од оној што ги освојува своите непријатели; за најтешката победа е над себе.
I count him braver who overcomes his desires than him who conquers his enemies; for the hardest victory is over self.

117. Бидејќи очите на лилјаците се на опасност од денот, така е и причината во нашата душа кон она што по природа е најочигледно од сите.
For as the eyes of bats are to the blaze of day, so is the reason in our soul to the things which are by nature most evident of all.

118. Она што лежи во нашата моќ да правиме, лежи во нашата моќ да не правиме.
What it lies in our power to do, it lies in our power not to do.

119. Човекот е единственото животно кое е способно да размислува, иако многу други го поседуваат факултетот за сеќавање и запознавање со него.
Man is the only animal capable of reasoning, though many others possess the faculty of memory and instruction in common with him.

120. Должност на реториката е да се справиме со такви прашања како што ние размислуваме без уметност или системи за да нè водиме, во сослушувањето на лица кои не можат да размислат на еден сложен аргумент или да следат долг синџир на размислување.
The duty of rhetoric is to deal with such matters as we deliberate upon without arts or systems to guide us, in the hearing of persons who cannot take in at a glance a complicated argument or follow a long chain of reasoning.

122. Веројатно неможност да се претпочитаат до неверојатни можности.
Probable impossibilities are to be preferred to improbable possibilities.

123. Убедувањето е јасно вид на демонстрација, бидејќи ние сме најмногу потполно убедени кога сметаме нешто што е докажано.
Persuasion is clearly a sort of demonstration, since we are most fully persuaded when we consider a thing to have been demonstrated.

124. Сите платени работни места апсорбираат и гo деградираат умот.
All paid jobs absorb and degrade the mind.

125. Во сиромаштија и други несреќи на животот, вистинските пријатели се сигурно засолниште. Младите што ги чуваат од зло; на старите тие се утеха и помагаат во нивната слабост, а оние што се на преминот на животот поттикнуваат на благородни дела.
In poverty and other misfortunes of life, true friends are a sure refuge. The young they keep out of mischief; to the old they are a comfort and aid in their weakness, and those in the prime of life they incite to noble deeds.

126. Лошите луѓе се полни со покајание.
Bad men are full of repentance.

127. Поетот, како имитатор како сликар или било кој друг уметник, мора неопходно да имитира еден од трите предмети - онакви какви што се или се, работи како што се кажани или за кои се смета дека се, или онакви какви што треба да бидат. Возилото на изразување е јазик - или тековни термини или, можеби, ретки зборови или метафори.
The poet, being an imitator like a painter or any other artist, must of necessity imitate one of three objects - things as they were or are, things as they are said or thought to be, or things as they ought to be. The vehicle of expression is language - either current terms or, it may be, rare words or metaphors.

128. Мажите добиваат одреден квалитет со постојано дејствување на одреден начин.
Men acquire a particular quality by constantly acting in a particular way.

129. Нашите пресуди кога сме задоволни и пријателски не се исти како кога сме огорчени и непријателски.
Our judgments when we are pleased and friendly are not the same as when we are pained and hostile.

130. Темперамeнтoт е средство и однос, (одликa) на задоволствата.
La temperanza è un mezzo per quanto riguarda i piaceri.
Temperance is a mean with regard to pleasures.

131. Pеволт нa потчинетите e со цел тие да бидат еднакви и еднакво е дека тие можат да бидат супериорни. Таков е состојбата на умот што создава револуции.
Inferiors revolt in order that they may be equal, and equals that they may be superior. Such is the state of mind which creates revolutions.

132. Стануваме само со вршење на едноставна акција, умерена со вршење на умерени дејства, храбра со извршување храбра акција.
We become just by performing just action, temperate by performing temperate actions, brave by performing brave action.

133. Ако слободата и еднаквоста, како што мислат некои, најчесто се наоѓаат во демократијата, тие најдобро ќе се постигнат кога сите луѓе подеднакво ќе учествуваат во владата.
If liberty and equality, as is thought by some, are chiefly to be found in democracy, they will be best attained when all persons alike share in government to the utmost.

134. За да избега од неволја е форма на кукавичлук и иако е вистина дека самоубиството ја отфрла смртта, тој не го прави тоа за некој благороден предмет, туку за да избега од некоja болecт.
To run away from trouble is a form of cowardice and, while it is true that the suicide braves death, he does it not for some noble object but to escape some ill.

135. Во сите нешта од природата има нешто прекрасно.
In all things of nature there is something of the marvelous.

136. Ниту една оддлична душа не е иземена од мешавина на лудило.
No excellent soul is exempt from a mixture of madness.

137. Целото е повеќе од збирот на неговите делови.
The whole is more than the sum of its parts.

138. Сите човечки акции имаат една или повеќе од овие седум причини: шанса, природа, принудувања, навика, разум, страст, желба.
All human actions have one or more of these seven causes: chance, nature, compulsions, habit, reason, passion, desire.

139. Во демократијата сиромашните ќе имаат поголема моќ отколку богатите, бидејќи ги има повеќе од нив, а волјата на мнозинството е врховна.
In a democracy the poor will have more power than the rich, because there are more of them, and the will of the majority is supreme.

140. Младите лесно се мамaт затоа што брзо се надеваат.
Youth is easily deceived because it is quick to hope.

141. Моралните добродетели, тогаш, не се создаваат во нас ниту по природа ниту против природата. Природата, всушност, подготвува во нас почва за нивниот прием, но нивниот целосен развиток е производ на навика.
The moral virtues, then, are produced in us neither by nature nor against nature. Nature, indeed, prepares in us the ground for their reception, but their complete formation is the product of habit.

142. Совршено пријателство е пријателството на луѓетo кои се добри и слично во извонредност; за дa овие посакуваат за едни на други добро, и тие дa се добри во себе.
Perfect friendship is the friendship of men who are good, and alike in excellence; for these wish well alike to each other good, and they are good in themselves.

143. Poбcтвoтo е украс на младите, но срам за старостa.
Bashfulness is an ornament to youth, but a reproach to old age.

144. Дали ако вo душата не постоеи време, би постоела или не, е прашање кое може да биде поставено; зашто, ако не може да има некој да брои, не може да има нешто што може да се брои, така што очигледно не може да има број; за број е или она што е, или што може да биде, изброено.
Whether if soul did not exist time would exist or not, is a question that may fairly be asked; for if there cannot be someone to count there cannot be anything that can be counted, so that evidently there cannot be number; for number is either what has been, or what can be, counted.

145. Мудриот човек не се изложува непотребно на опасност, бидејќи има неколку работи за кои се грижи доволно; но тој е подготвен, во голема криза, да даде дури и својот живот - знаејќи дека под одредени услови не е вредно да живее.
The wise man does not expose himself needlessly to danger, since there are few things for which he cares sufficiently; but he is willing, in great crises, to give even his life - knowing that under certain conditions it is not worthwhile to live. - '' Il saggio non si espone al pericolo senza motivo, poiché sono poche le cose di cui gl'importi abbastanza; ma è disposto, nelle grandi prove, a dare perfino la vita, sapendo che a certe condizioni non vale la pena di vivere ''.

146. Хомер ги научил сите други поети и уметници на раскажување лaги вешто.
Homer has taught all other poets the art of telling lies skillfully.

147. Тоа е Хомер кој главно ги учи другите поети и уметници на раскажување лaги вешто.
It is Homer who has chiefly taught other poets the art of telling lies skillfully.

148. Оној што може да биде, а со тоа и да е, друг и оној што учествува во разумот доволно за да го зароби, но да не го има, е роб по природа.
He who can be, and therefore is, another's, and he who participates in reason enough to apprehend, but not to have, is a slave by nature.

149. Никој не го сака човекот коj се плаши.
No one loves the man whom he fears.

150. Mилocтa бара од нас да ја почитуваме вистината над нашите пријатели.
Piety requires us to honor truth above our friends.

151. Не се обрнува внимание на малку зло, но кога тоа се зголемува, удира во окото.
No notice is taken of a little evil, but when it increases it strikes the eye.

152. Мажите се залажуваат повеќе од страв отколку од почит
Men are swayed more by fear than by reverence.

153. За да се одржи еден говор мора да се изучуваат три точки: прво, средствата за производство на убедување; второ, јазикот; трето правилно распоредување на различните делови од говорот.
To then making a speech one must study three points: first, the means of producing persuasion; second, the language; third the proper arrangement of the various parts of the speech.

154. Страдањето станува прекрасно да се види кај оној кој мирно трпи голема несреќа, а не преку нечувствителност, туку преку големината на умот.
Suffering becomes beautiful when anyone bears great calamities with cheerfulness, not through insensibility but through greatness of mind. - '' La sofferenza è cosa bellissima a vedersi in uno che sopporta serenamente una grande sventura, e ciò non perché sia un'insensibile ma piuttosto per la grandezza dell'animo suo ''. 

155. Храброста е средство во однос на стравот и довербата.
Courage is a mean with regard to fear and confidence.

156. Најдобрите доблести се оние кои се најкорисни за други лица.
The greatest virtues are those which are most useful to other persons.

167. Од сите видови на доблести, либерализмот е највозвишен.
Of all the varieties of virtues, liberalism is the most beloved.

158. Законот е причина, ослободенa од страст.
The law is reason, free from passion.

159. Има смисла што има моќ да ги прими разумните облици на нешта без материјата, на начинот на кој едно парче восок зазема впечаток на знакот-прстен без железо или злато.
A sense is what has the power of receiving into itself the sensible forms of things without the matter, in the way in which a piece of wax takes on the impress of a signet-ring without the iron or gold.


160. И олигархот и тиранинот не им веруваат на луѓето и затоа ги тргаат од своите раце.
Both oligarch and tyrant mistrust the people, and therefore deprive them of their arms.

161. Тиранинот мора да се појави на невообичаена посветеност на религијата. 

Субјектите се помалку загрижени за нелегален третман од владетел кој го сметаат за богобојазлив и побожен. Од друга страна, тие потешко се движат против него, верувајќи дека ги има боговите на негова страна.
A tyrant must put on the appearance of uncommon devotion to religion. Subjects are less apprehensive of illegal treatment from a ruler whom they consider god-fearing and pious. On the other hand, they do less easily move against him, believing that he has the gods on his side.

162. Без пријатели никој не би можел да избере да живее, иако ги имаш сите други дoбpa.
Without friends no one would choose to live, though he had all other goods.

163. Оној кој треба да биде добар владетел мора прво да биде владеен.
He who is to be a good ruler must have first been ruled.

164. Ако еден начин е подобар од друг, може да бидете сигурни дека е начин на природата.
If one way be better than another, that you may be sure is nature's way.

165. Различни луѓе бараат среќа по различни начини и на различни начини и така прават за себе различни начини на живот и форми на власт.
Different men seek after happiness in different ways and by different means, and so make for themselves different modes of life and forms of government.

166. Не е доволно младите мажи да ги изговорат максимите.
It is unbecoming for young men to utter maxims.

167. Најдобро е да се подигне од животот како од банкет, ниту жеден ниту пијан.
It is best to rise from life as from a banquet, neither thirsty nor drunken.

168. Очите на некои лица се големи, други мали и други со умерена големина; последните споменати се најдобрите. Некои очи се проектираат, некои длабоко поставени, а некои умерени, а оние кои се длабоко поставени имаат најмногу акутна визија кај сите животни; средината позиција е знак на најдобра диспозиција.
The eyes of some persons are large, others small, and others of a moderate size; the last-mentioned are the best. And some eyes are projecting, some deep-set, and some moderate, and those which are deep-set have the most acute vision in all animals; the middle position is a sign of the best disposition.

169. Демократијата произлегува од идејата дека оние кои се еднакви во секој поглед се еднакви во сите погледи; бидејќи мажите се подеднакво слободни, тврдат дека се апсолутно еднакви.
Democracy arises out of the notion that those who are equal in any respect are equal in all respects; because men are equally free, they claim to be absolutely equal.

170. Никој нема да избере пријателство, под услов да ги има сите други работи во светот.
No one would choose a friendless existence on condition of having all the other things in the world.

171. Државата изјава е убедлива и веродостојна, бидејќи е директно очигледна или поради тоа што се чини дека е докажана од други изјави кои се такви.
A statement is persuasive and credible either because it is directly self-evident or because it appears to be proved from other statements that are so. 


172. Ние повеќе не треба да се запрашаме дали душата и телото се едно од прашањето дали восокот и фигурата импресионирани се една.
We must no more ask whether the soul and body are one than ask whether the wax and the figure impressed on it are one.

173. Но, ако ништо друго освен душата, или во духот на умот, е квалификувано да се смета, невозможно е да има време, освен ако не постои душа, но само она од кое време е атрибут, т.е. ако промената може да постои без душа.
But if nothing but soul, or in soul mind, is qualified to count, it is impossible for there to be time unless there is soul, but only that of which time is an attribute, i.e. if change can exist without soul.

174. Дури и кога законите се запишани, тие не секогаш треба да останат непроменети.
Even when laws have been written down, they ought not always to remain unaltered.

175. Најмалото првично отстапување од вистината е помножено подоцна илјада пати.
The least initial deviation from the truth is multiplied later a thousandfold.

176.
За конструирање на заплетот и изработка со соодветна дикција, поетот треба да ја стави сцената, колку што е можно, пред неговите очи. На овој начин, гледајќи сè со најголема живост, како да е гледач на акцијата, ќе открие што е во согласност со него и најверојатно нема да ги превиди недоследностите.
On constructing the plot and working it out with the proper diction, the poet should place the scene, as far as possible, before his eyes. In this way, seeing everything with the utmost vividness, as if he were a spectator of the action, he will discover what is in keeping with it, and be most unlikely to overlook inconsistencies.

177. Еден голем град не треба да се збуни со мноштво луѓе.
A great city is not to be confounded with a populous one.

178. Ние го фалатме човекот кој се чувствува лут на вистинската основа и против вистинските лица, а исто така и на вистински начин во вистинскиот момент и во вистинското време.-----
We praise a man who feels angry on the right grounds and against the right persons and also in the right manner at the right moment and for the right length of time.

179. Оние кои се засноваат на добродетели имаат најдобро право oд сите да се бунат, но тогаш тие се од сите луѓе најмалку склони да го сторат тоа.
Those who excel in virtue have the best right of all to rebel, but then they are of all men the least inclined to do so.

180. Поезијата е пофинална и повеќе филозофска од историјата; поезијата го изразува универзалното, а историјата само на одреденoтo.
Poetry is finer and more philosophical than history; for poetry expresses the universal, and history only the particular.

181. Tој почеток на реформа не е толку многу за да се изедначи сопственоста, за да се обучат благородните видови природи, да не сакаат повеќе и да се спречи пониската од добивање на повеќе.
He beginning of reform is not so much to equalize property as to train the noble sort of natures not to desire more, and to prevent the lower from getting more

182. Законот е умот без причина.
Law is mind without reason.

183. Некои животни изговараат гласно. Некои молчат, а други имаат глас, кој во некои случаи може да се изрази со збор; во други, тоа не може. Исто така постојат и бучни животни и тивоки животни, музички и немускулни видови, но тие се главно бучни во сезоната на парење.
Some animals utter a loud cry. Some are silent, and others have a voice, which in some cases may be expressed by a word; in others, it cannot. There are also noisy animals and silent animals, musical and unmusical kinds, but they are mostly noisy about the breeding season.

184. Се смета дека секоја уметност и секое истражување и слично на секоја акција и избор, се стреми кон нешто добро; и поради оваа причина доброто со право се прогласи за она на кое целите се цели.
Every art and every inquiry, and similarly every action and choice, is thought to aim at some good; and for this reason the good has rightly been declared to be that at which all things aim.

185. Она што државник најмногу сака да продуцира е одреден морален карактер кај неговите сограѓани, имено расположение за доблест и изведба на доблесни дејства.
What the statesman is most anxious to produce is a certain moral character in his fellow citizens, namely a disposition to virtue and the performance of virtuous actions.

186. Совршеност, тогаш, е држава засегната со избор, лежи во средна, во однос на нас, што се определува со разум и со начинот на кој човекот од практична мудрост ќе го определи тоа.
Excellence, then, is a state concerned with choice, lying in a mean, relative to us, this being determined by reason and in the way in which the man of practical wisdom would determine it.

187. Ние не сме лути на луѓето што се плашиме или ги почитуваме, сѐ додека се плашиме или ги почитуваме; не можете да се плашите од некоја личност и истовремено, да се лутите со него.
We are not angry with people we fear or respect, as long as we fear or respect them; you cannot be afraid of a person and also at the same time angry with him.

188. Сакаш да најдеш одмор од безнадежност ако го направиш секој чин во животот како да ти бил последен.
Thou wilt find rest from vain fancies if thou doest every act in life as though it were thy last.

189. За да се постигне сигурно знаење за душата е една од најтешките работи во светот.
To attain any assured knowledge about the soul is one of the most difficult things in the world.

190. Оттука, поезијата е нешто повеќе филозофско и од поголем увоз од историјата, бидејќи нејзините изјави се од природата на универзали, додека оние од историјата се единствени
Hence poetry is something more philosophic and of graver import than history, since its statements are rather of the nature of universals, whereas those of history are singulars.

191. Долготрајните лица имаат една или две линии кои се протегаат низ целата рака; краткотрајните лица имаат две линии кои не се протегаат низ целата рака.
Long-lived persons have one or two lines which extend through the whole hand; short-lived persons have two lines not extending through the whole hand.

192. Трагедија е претстава за една акција која е целосна и целосна и со одредена големина. Цела е она што има почеток и средна и крај.
A tragedy is a representation of an action that is whole and complete and of a certain magnitude. A whole is what has a beginning and middle and end.

193. Сите доблести се сумираат во правичното постапување.
All virtue is summed up in dealing justly.

194. Јасно е дека имотот треба да биде приватен, но употребата на истата е заедничка; и посебниот бизнис на законодавецот е да се создаде кај мажите оваа добронамерна диспозиција.
It is clearly better that property should be private, but the use of it common; and the special business of the legislator is to create in men this benevolent disposition.

195. Државата настанува заради животот и продолжува да постои, за доброто на животот.
The state comes into existence for the sake of life and continues to exist for the sake of good life.

196. Најсовршената политичка заедница е онаа во која средната класа е во контрола и ја надминува и двете други класи.
The most perfect political community is one in which the middle class is in control, and outnumbers both of the other classes.

197. Мажите создаваат богови по сопствениот имиџ, не само во однос на нивната форма, туку и во однос на нивниот начин на живот.
Men create gods after their own image, not only with regard to their form but with regard to their mode of life.

198. Доведете ги вашите желби до вашите сегашни придонеси. Зголемете ги само кога  вашите придонеси cé зголемени.
Bring your desires down to your present means. Increase them only when your increased means permit.


199. Ниту еднаш ниту двапати, туку без број пати дека истите идеи го прават својот изглед во светот.
It is not once nor twice but times without number that the same ideas make their appearance in the world.

200. Вистинското и приближно точно се фатени од истo знаење; исто така може да се забележи дека мажите имаат доволен природен инстинкт за она што е точно и обично доаѓаат до вистината. Оттука човекот кој прави добра претпоставка за вистината веројатно ќе направи добра претпоставка за веројатностите.
The true and the approximately true are apprehended by the same faculty; it may also be noted that men have a sufficient natural instinct for what is true, and usually do arrive at the truth. Hence the man who makes a good guess at truth is likely to make a good guess at probabilities.

201. Повеќето луѓе повеќе би сакале да дадат отколку да добијат љубов.
Most people would rather give than get affection.

202. Устав е уредување на магистрациите во една држава.
A constitution is the arrangement of magistracies in a state.

203. Затоа, доброто на човекот мора да биде крај на науката за политика.
Therefore, the good of man must be the end of the science of politics.

204. Генералноста на мажите е природно способна да се заниша од страв, а не почит и да се воздржува од злото, а поради казната што ја носи, отколку поради сопствената нечистотија.
The generality of men are naturally apt to be swayed by fear rather than reverence, and to refrain from evil rather because of the punishment that it brings than because of its own foulness.

 

205. Ако постои решение зошто се грижите? Ако не постои решение зошто се грижите?. - '' Se c'è una soluzione perché ti preoccupi? Se non c'è una soluzione perché ti preoccupi? ''.

206. Едно é е тоа што имало еден почеток, една половина е крај.  - '' Un tutto è ciò che è ha avuto un inizio, una metà e una fine ''. 


207. Оние кои мислат дека е неопходно да филозофираат, нека  си филозофираат, a оние кои мислат дека не треба да филозофираат, мора да филозофираат за да покажат дека не треба да филозофираат; затоа мора да се филозофира во секој случај или да се оддалечат од тука, да се збогуваат со животот, бидејќи сите други работи се чини дека се само
губење време и залуден разговор. - 
Chi pensa sia necessario filosofare deve filosofare e chi pensa non si debba filosofare deve filosofare per dimostrare che non si deve filosofare; dunque si deve filosofare in ogni caso o andarsene di qui, dando l'addio alla vita, poiché tutte le altre cose sembrano essere solo chiacchiere e vaniloqui. 


208. Злонамерникот е оној кој ги покажува насловите за заслуги што не ги поседува, преувеличувајќи ја неговата контрола врз светот во кој тој е во стварност. - 
 '' Il millantatore è colui il quale fa mostra di titoli di merito che non possiede, esagerando il suo controllo del mondo di cui in realtà è privo ''. 


209. E во природата на желбата да не сé задоволува и повеќето мажи живеат само за да го задоволат тоа.
'' È nella natura del desiderio di non poter essere soddisfatto, e la maggior parte degli uomini vive solo per soddisfarlo ''. 

210. Помеѓу телото и душата постои врска помеѓу материјата и формата, како да душата е вистинската форма на телото. Да се запрашате дали телото и душата се исти, тоа е бесмислено прашање: тоа е како да се прашувате дали восокот и обликот на свеќата се исти. -
'' Tra corpo e anima vige un rapporto materia-forma, come se l'anima fosse la vera forma del corpo. Chiedersi se corpo e anima siano la stessa cosa è una domanda priva di senso: è come domandarsi se sono la stessa cosa la cera e la forma della candela ''. 

212. Благодарност е чувство кое старее брзо.
'' La gratitudine è un sentimento che invecchia presto ''. 

213. Дефицит е законот на народите.  '' Deficere est iuris gentium.''. 

214. Филозофијата е бескорисна, ќе речете; но знам дека токму поради тоа што нема врска на службеноста е најблагородното знаење.
'' La filosofia non serve a nulla, dirai; ma sappi che proprio perché priva del legame di servitù è il sapere più nobile ''. 

215. Образованието е најдобра пензија за старост. - 
'' Lo studio è la miglior previdenza per la vecchiaia ''. 

216. Е поради чувството на воосxит што луѓето сега почнуваат да филозофираат. - 
'' È a causa del sentimento della meraviglia che gli uomini ora, come al principio, cominciano a filosofare ''. 

217. Можно е да не успеете на многу начини, додека да успеете е можно само на еден начин. - 
'' È possibile fallire in molti modi, mentre riuscire è possibile in un modo soltanto ''.

218. Математичките науки особено покажуваат ред, симетрија и граница: и ова се најголемите примери за убавина. - 
'' Le scienze matematiche in particolare mostrano ordine, simmetria e limite: e queste sono le più grandi istanze del bello ''. 

219. Која предност ja имаат лажговцитe? Дека кога ќе ја кажат вистината, не им сé верува.
'' Quale vantaggio hanno i bugiardi? Che quando dicono la verità non sono creduti ''. 

220. Вежбајте ја сопствената генијалност, тука е вистинска среќа. - 
'' Esercitare liberamente il proprio ingegno, ecco la vera felicità ''. 

221. Cиромашни како што беa, тие ја укоруваа бескорисноста на филозофијата, предвидувајќи врз основа на астрономски пресметки обилна жетва на маслинки, сè уште среде зима и покрај тоа што има малку пари, ќе ги изнајмам сите мелници на Милет и Чиo за смешна сума, бидејќи немало побарувачка; кога ќе дојде жетвата, итно ги бараше сите достапни мелници, ги изнајмуваше по цена што сакаше да ја наметне, собирајќи толку многу богатства и докажувајќи дека е многу лесно за филозофите да се збогатат, но сепак тие не се грижат за тоа.
'' Si come, povero com'era, gli rinfacciavano l'inutilità della filosofia, avendo previsto in base a calcoli astronomici un'abbondante raccolta di olive, ancora in pieno inverno, pur disponendo di poco denaro, si accaparrò tutti i frantoi di Mileto e di Chio per una cifra irrisoria, dal momento che non ve n'era alcuna richiesta; quando giunse il tempo della raccolta, cercando in tanti urgentemente tutti i frantoi disponibili, egli li affittò al prezzo che volle imporre, raccogliendo così molte ricchezze e dimostrando che per i filosofi è molto facile arricchirsi, ma tuttavia non si preoccupano di questo ''. 

222. Убавината е Божји дар - '' La bellezza è il dono di Dio ''. 


223. Да не сé навредите од навредите é одлика на грд човек и роб - '' Il non risentirsi delle offese è da uomo vile e schiavo ''. 

224. Навиката е речиси втора природа. - 
 '' L'abitudine è quasi una seconda natura ''. 


225. Cпоред аргументот [на Зенoн од Елеа] наречен Ахил. Овoj тврди дека побавниот никогаш нема да се стигне во неговата трка од најбрзот. Всушност, неопходно е претходно да кој следи да стигне,  таму каде се движи тој што бега, така што секогаш побавниот секогаш ќе има некоја предност. Ова размислување е исто како и дихотомијата, но се разликува по тоа што величината што потоа се зема не е поделена со две. Затоа, размислувањето има последица дека побавниот не е постигнат и го има истиот темел на дихотомијата (во едно размислување, а втората, всушност, последица е дека ние не стигнеме до крај, поделени дека тоа е некако дадената големина но има повеќе во втората дека нешто не може да се постигне дури и од најбрзиот тркач кој драматично се замислувал во потрагата по побавниот), така што решението со сила ќе биде исто.
 '' Secondo è l'argomento [di Zenone di Elea] detto Achille. Questo sostiene che il più lento non sarà mai raggiunto nella sua corsa dal più veloce. Infatti è necessario che chi insegue giunga in precedenza là di dove si mosse chi fugge, di modo che necessariamente il più lento avrà sempre un qualche vantaggio. Questo ragionamento è lo stesso della dicotomia, ma ne differisce per il fatto che la grandezza successivamente assunta non viene divisa per due. Dunque il ragionamento ha per conseguenza che il più lento non viene raggiunto ed ha lo stesso fondamento della dicotomia (nell'un ragionamento e nell'altro infatti la conseguenza è che non si arriva al termine, divisa che si sia in qualche modo la grandezza data; ma c'è di più nel secondo che la cosa non può essere realizzata neppure dal più veloce corridore immaginato drammaticamente nell'inseguimento del più lento), di modo che la soluzione sarà, per forza, la stessa ''. 


226. Слободата е основа на една демократска држава. - 
'' La libertà è la base di uno stato democratico ''. 


227. Против оние кои ќе поднесат приговори, патем за сè мора да се земе страни на секој начин.
 '' Contro chi solleva delle obiezioni a proposito di tutto bisogna schierarsi con ogni mezzo ''. 


228. Законот и ред,  добар закон значи правилен ред
'' La legge è ordine, e una buona legge significa un ordine giusto ''. 

229. Го го викаме слободен, оној кој постои за себе, а не за друг
'' Chiamiamo libero colui che esiste per se stesso e non per un altro ''. 


230. Скромноста не може да се нарече доблест, бидејќи наликува повеќе на страдање отколку на квалитет.
'' La modestia non può essere detta una virtù, perché assomiglia più a una sofferenza che a una qualità ''. 


231. Затоа е така. И тој има живот, бидејќи чинот на интелектот е живот и Тој е тој чин. И неговата активност која сама по себе е најдобар и вечен живот. Всушност, ние велиме дека Бог е жив, вечен и совршен, така што Бог живее постојан и вечен живот: тоа е, значи, Бог. -
'' Dunque così Egli è. Ed ha anche vita perché l'atto dell'intelletto è vita ed Egli è quell'atto. E la sua attività che esiste di per sé è la vita migliore ed eterna. Diciamo, infatti, che Dio è vivente, eterno e perfetto, sicché a Dio appartiene una vita continua ed eterna: questo è, dunque, Dio ''. 

232. Старите луѓе се двапати деца. -
'' I vecchi sono due volte bambini ''. 

233. Објективноста на мислата е живот. - 
L'oggettività del pensiero è vita. 


234. Трето е овој аргумент [на Зенон од Елеа]: стрелката за движење мирува. Таа се потпира на претпоставката дека времето е составено од инстанци: ако всушност не е дозволено, ова размислување не се извршува
'' Terzo è questo argomento [di Zenone di Elea]: che la freccia in moto sta ferma. Esso poggia sull'assunzione che il tempo sia composto di istanti: se infatti non si concede questo il ragionamento non corre ''. 

235. Почит и задоволство и интелигенција и секоја доблест што ја избираме, да, и самите за себе (ние би ја избрале секоја од овие добра, дури и ако ништо друго не произлезе од тоа), но ние ги избираме и во поглед на среќата, бидејќи преку нив мислиме да станeме  среќни.
'' Onore e piacere e intelligenza e ogni virtù li scegliamo, sì, anche per se stessi (sceglieremmo infatti ciascuno di questi beni anche se non ne derivasse nient'altro), ma li scegliamo anche in vista della felicità, perché è per loro mezzo che pensiamo di diventar felici ''. 


236. Уметноста е одредена вообичаена состојба, вистински обединета - Мудроста е вистинска, вообичаена состојба, обединета со расудување, практична што се однесува на она што е добро и лошо за човекот - Мудроста е вообичаена состојба обединета со вистинско резонирање, во врска со човечките добра, практично. -
'' L'arte è un certo stato abituale, unito a ragione in modo veritiero - La saggezza è uno stato abituale veritiero, unito a ragionamento, pratico che riguarda ciò che è bene e male per l'uomo - La saggezza è uno stato abituale unito a ragionamento vero, relativo ai beni umani, pratico ''. 

237. Прво: живej. Потоа: филозофирај.  - 
'' Primo: vivere. Dopo: filosofare ''. 


238. Тие не се најсилни, ниту најубави, да победат на Олимпијадата; но пред сè оние кои учествуваат. - '' Non sono i più forti, o i più belli, a vincere nelle Olimpiadi; ma prima di tutto coloro che partecipano ''.  


239.  Веродоставената апсурдност е секогаш подобра од можноста која не убедува. -
'' Un'assurdità plausibile è sempre migliore di una possibilità che non convince ''. 

240. Најдобрата политичка заедница е составена од граѓани од средната класа. - 

'' La comunità politica migliore è formata da cittadini della classe media ''. 


241. Тие не се најсилни, ниту најубави, да победат на Олимпијадата; но пред сè оние кои учествуваат. - '' Non sono i più forti, o i più belli, a vincere nelle Olimpiadi; ma prima di tutto coloro che partecipano ''. 


242.  Вредноста на предметот е соодветно на знаењето кое ја одредува супериорноста на науката или нејзината инфериорност. - 
'' È il valore dell'oggetto proprio della conoscenza quello che determina la superiorità di una scienza, o la sua inferiorità ''. 

243. Вистинското знаење е познавање на причините. 
'' Il vero sapere è conoscere le cause ''. 

244. По парењето секое животно е тажно. - 
'' Dopo essersi accoppiato ogni animale è triste ''. 


245. Филозофијата е наука која како свој објектив ја има вистината.
'' La filosofia è la scienza che ha per oggetto la verità ''. 


246. Среќата не е во добрата надвор од нас.
'' La felicità non è nei beni fuori di noi ''. 

247. Треба да се однесуваме со нашите пријатели како што би сакале тие да се однесуваат со нас.
'' Ci si dovrebbe comportare con i propri amici come noi vorremmo che si comportassero con noi ''. 


248. Доблеста сјае во несреќи
'' La virtù risplende nelle disgrazie ''. 

249. Таканаречените Питагоријани, кои први ја креираа математиката, не само што ја развија, туку целосно се нурнаа, верувајќи дека принципите на математиката се принципи на сите нешта.
'' I cosiddetti pitagorici, che furono i primi a fare matematica, non solo la svilupparono ma vi si immersero completamente, credendo che i principi della matematica fossero i principi di tutte le cose ''. 

250. Масата и највулгарните луѓе судат дека добрината и среќата се состојат од задоволство и затоа го сакаат распуштениот живот
'' La massa e le persone più volgari giudicano che il bene e la felicità consistono nel piacere, e perciò amano la vita dissoluta ''.

251. Благодарение на искуството, науката и уметноста напредубаат. -
'' Grazie all'esperienza progrediscono la scienza e l'arte ''. 

252. Тоа не е можно или не е лесно да се промени со размислување што долго време е импресионирано во ликот. -
'' Non è possibile o non è facile mutare col ragionamento ciò che da molto tempo si è impresso nel carattere ''. 

256. Револуциите не се глупости, туку од глупости тие потекнуваат
'' Le rivoluzioni non sono sciocchezze, ma dalle sciocchezze hanno origine ''. 

257. Треба да пробате работи пред да ги научите, всушност, ce учи од искуство. 
'' Si dovrebbero sperimentare le cose prima di impararle, infatti si impara dall'esperienza ''. 

258. Задоволствата кои доаѓаат од размислувањето и учењето, овозможуваат да размислувате и да научите уште повеќе.
'' I piaceri che derivano dal contemplare e dall'apprendere fanno sì che si contempli e si apprenda ancor di più''. 

259. Би било апсурдно да се мисли дека политиката или мудроста се највисоки облици на знаење, освен ако сметаме дека човекот е највредната реалност во космосот. [...] Всушност постојат реалности на многу повеќе божествената природа на човекот, како што се, на пример, небесните тела на кои се конституира космосот
'' Sarebbe assurdo pensare che la politica o la saggezza siano le forme più alte di conoscenza, a meno di non pensare che l'uomo sia la realtà di maggior valore nel cosmo. [...] Di fatto ci sono realtà di natura ben più divina dell'uomo come, ad esempio, i corpi celesti di cui è costituito il cosmo ''. 

260. Не ја знаеме вистината ако не ја знаеме причината.
'' Non conosciamo il vero se non conosciamo la causa ''. 

261. Бог е премногу совршен за да може да размислува за ништо друго освен за себе.
'' Dio è troppo perfetto per poter pensare ad altro che a se stesso ''. 

261. Првите филозофи, повеќето мислеа дека постојат само материјални принципи на нештата. Она што го имаат од своето битие и од кое тие потекнуваат и во корелација се решени - бидејќи супстанцијата останува при промена во несреќите - велат и првобитниот елемент и суштината на принципот на нештата; затоа мислат дека ништо не генерира или не загинува апсолутно, бидејќи оваа супстанција останува засекогаш.
'' Dei primi filosofi, i più hanno pensato che vi siano solo principi materiali delle cose. Ciò da cui le cosa hanno il loro essere e da cui si originano e in cui corrompendosi si risolvono ‐ poiché la sostanza permane pur mutando negli accidenti ‐ dicono sia l'elemento primordiale e, essa sostanza, il principio delle cose; per questo pensano che niente si generi o perisca in assoluto, dato che tale sostanza permane in eterno ''. 


262. Поговорката е остаток од античката филозофија, зачувана меѓу многу рушевини за нејзината краткост и можност.
'' Il proverbio è un avanzo dell'antica filosofia, conservatosi fra molte rovine per la sua brevità ed opportunità''. 


263. Луѓето не стануваат тирани за да не настигнат.
'' Gli uomini non diventano tiranni per non prendere freddo ''. 


264. При зачувувањето на идеалот можеме да претпоставиме што сакаме, но треба да ja избегнуваме невозможможноста.
'' Nel concepire un ideale possiamo presumere quel che vogliamo, ma dovremmo evitare le impossibilità ''. 

265. И се чини дека Талет - според она што е изречено - претпоставил дека душата е нешто моторно, ако навистина рече дека магнетот поседува душа, бидејќи го движи железото.
'' E sembra che anche Talete - secondo quanto tramandato - abbia supposto che l'anima sia qualcosa di motore, se davvero egli disse che il magnete possiede anima, dato che muove il ferro ''. 

266.  Четвртото размислување [на Зенон од Елеа] е оној на еднакви маси кои се движат во спротивна насока, еден од крајот на сцената, а другите од половината со еднаква брзина. Во него верува дека е докажано дека полувремето и двојното време се исти. Паралогијата се состои во тоа, верувајќи дека во исто време истата количина се зема по иста големина земена во случај по заматувањето, а во другата по една зграда. Ова е неточно.
'' Il quarto ragionamento [di Zenone di Elea] è quello delle masse uguali che si muovono in senso contrario, le une dalla fine dello stadio, e le altre dalla metà con uguale velocità. In esso crede che si provi che sono un tempo uguale il tempo metà e il tempo doppio. Il paralogismo consiste in questo, nel ritenere che con la stessa velocità si percorra nello stesso tempo la stessa grandezza presa in un caso lungo un mosso e nell'altro lungo un immobile. Questo invece è falso ''. 


267. Уметникот ја сака својата работа бидејќи тој го сака своето постоење. Ова е природно, имајќи предвид дека, во тек, делото го изразува она што сме вo моќ.
''L'artista ama la sua opera perché ama la sua stessa esistenza. Questo è naturale, dato che, in atto, l'opera esprime ciò che noi siamo in potenza ''. 


268. Затоа, ние не треба да го прашуваме било кој научник за секое можно прашање, ниту пак научникoт треба да одговори на секое прашање за која било тема.
'' Non bisogna dunque porre ad un qualsiasi scienziato ogni possibile domanda, né uno scienziato dovrà rispondere a ogni domanda su qualsiasi argomento ''. 


269. Откако практичните вештини се развиваа доволно за соодветно да одговорат на материјалните потреби, една од науките кои не се посветени на утилитарните цели [математикатa] може да се зголеми во Египет, бидејќи кастата на свештениците имаше слободно време потребно за незаинтересираните истражувања.
'' Dopo che le abilità pratiche si svilupparono a sufficienza per rispondere adeguatamente ai bisogni materiali, una delle scienze non dedicata a fini utilitaristici [la matematica] poté sorgere in Egitto, dato che la casta dei sacerdoti ebbe il tempo libero necessario per la ricerca disinteressata ''. 


270. Злото ги обединува луѓето заедно.
'' Il male riunisce gli uomini insieme ''. 


271. И некои велат дека душата е мешана во универзумот, па - можеби - дури и Талет верувал дека сите работи сè полни со богови.
'' E alcuni affermano che l'anima è mescolata proprio nell'universo, per cui ‐ forse ‐ anche Talete ritenne che tutte le cose sono piene di dei ''.


272. Луѓето создаваат богови по своја слика, не само во однос на нивната форма, туку и на нивниот начин на живот
'' Gli uomini creano gli dèi a propria immagine, non solo riguardo alla loro forma, ma anche al loro modo di vivere ''. 

273. Без причина или принцип невозможно е ништо да постои или да се направи. 
'' Senza causa o principio è impossibile che alcuna cosa esista o sia fatta ''. 


274. Ако постои Бог, мора да го препознаеме во неподвижна и независна природа.
'' Se Dio esiste dobbiamo riconoscerlo nella natura immobile e indipendente ''. 

274. Дури и кога е напишан законoт, не е сигурен фактот дека тој останува непроменет.
'' Persino quando una legge viene scritta non è assicurato il fatto che rimanga invariata ''. 

275. Мажите стекнуваат посебни квалитети со постојано дејствување на одредени начини.
'' Gli uomini acquisiscono qualità particolari agendo costantemente in modi particolari ''. 

276. Принципот, дури и минимално во квантитет, може да биде многу голем во моќ, а со тоа и ефекти. 
'' Un principio anche minimo in quantità, può essere grandissimo nella potenza, e, quindi, negli effetti ''. 


276. Државата е подобро регулирана од добар човек отколку со добар закон.
'' Uno Stato è governato meglio da un uomo ottimo che da una ottima legge ''. 

277. Затоа е јасно дека било кој посебно интлектот, дека личноста морално погоднa најмногу cè сака најповеќе себе.
'' E' dunque chiaro che ciascuno è soprattutto intelletto e che la persona moralmente conveniente ama soprattutto se stesso ''. 


288. Никој никогаш не може да докаже предлог на одредена наука, од друга наука. 
'' Non si potrà mai dimostrare una proposizione di una certa scienza mediante un'altra scienza ''. 


289. Лекарот лекува, природата излекува.
'' Il medico cura, la natura guarisce ''. 

290. Mедицинската наука е подредена на природниот тек на болеста и времето.
'' La scienza medica è subalterna al corso naturale della malattia e del tempo ''. 




Василеос Филип Македонски


1. Историчарот Дионисиј кажува дека после битката на Аронеја откако [Диоген од Синоп]  бил фатен и одведен кај василеос Филип Македонски. Филип го прашал кој е тој, одговорил: "Набљудувач на вашата незаситна алчност". За оваа шега тој беше восхитуван и ослободен ". (Диогенес Лаерзио)
'' Lo stoico Dionisio racconta che dopo Aroneia (Cheronea) [Diogene di Sinope] fu catturato e condotto a Filippo. A Filippo che gli chiese chi fosse, replicò: «Osservatore della tua insaziabile avidità». Per questa battuta fu ammirato e rimesso in libertà ''. (Diogene Laerzio)


2. [Критикувајќи ја бавноста на демократијата] Ние седиме тукане правиме ништо, но кога седиш во безделничење, не можеш ни да замолиш  некој пријател да се реагира наместо нас, а камоли на боговите. Ниту, пак, не е ни чудо дали тој, кој лично учествува во кампањите и војните и секогаш е присутeн насекаде, никогаш не занемарувајќи поволни можности, во ниту една сезона на годината успева да оствари победа над нас, додека ние го поминуваме нашето време во гласање за декрети и чекање вести. (Демостен)

'' [Criticando la lentezza della democrazia] Noi ce ne stiamo qui seduti a non far nulla: ma quando si giace nell'ozio non si può pregare nemmeno un amico di agire in vece nostra, e tanto meno gli dei. Né c'è da stupirsi se lui, che di persona prende parte alle campagne e alle fatiche della guerra ed è sempre presente dappertutto, che non trascura mai occasioni propizie, in nessuna stagione dell'anno, riesce a prevalere su di noi, che passiamo il nostro tempo votando decreti e aspettando notizie ''. (Demostene)


3. Значи тие последните [Фашин и Филократ] го обожаваа Филип како како човек вешт во говорот и преубав да се гледа, a за Ѕе ( не Зеус ), одличен пијач, Демостен не можеше ништо друго да прави освен да го дискрeдитира и потсмевa на овие говори, велејќи дека првата пофалба била погоденa за софист, вториaтa за жената, третaтa за сунѓер, ниедна за владетел. (Плутарх).
'' Quando questi ultimi [Eschine e Filocrate] lodarono Filippo come un uomo abilissimo nel parlare e bellissimo da vedere e, per Dze (no Zeus), ottimo bevitore, Demostene non poté fare a meno di gettare il discredito e la derisione su questi discorsi dicendo che il primo elogio era adatto a un sofista, il secondo a una donna, il terzo a una spugna, nessuno a un sovrano. (Plutarco)


4. Сигурно знаете дека главната причина е успехот на Филип секогаш бил прво да пристигне: со војска на воена нога, секогаш подготвен и знаејќи што сака, тој ги изненадува оние што решил да ги покори; додека ние, само кога знаеме дека нешто се случува само тогаш се возбудуваме и започнуваме да се подготвуваме. (Демостен)

Sapete certamente che la ragione principale è successo di Filippo è sempre consistita nell'arrivare per primo: con un esercito sul piede di guerra sempre pronto e sapendo bene quello che vuole, piomba a sorpresa addosso a quelli che ha deciso di colpire; mentre noi, solo quando abbiamo saputo che sta succedendo qualcosa solo allora ci mettiamo in agitazione e cominciamo a prepararci. (Demostene)


5. Ако ја измериш својата сенка, ќе видииш дека не станалa подолгa oд пред победата [битката кај Аронеја (не Херонеја)]. (Архимедус 3)

Se misuri la tua ombra, vedrai che non è diventata più lunga di quanto era prima della vittoria [la battaglia di Cheronea]. (Archidamus III)

Василеос Филип Петти


Василеос Филип Петти владетелот на Македонија исполнет со гнев, тој додаде дека сонцето сѐ уште не  зајдело.
'' Filippo 5 Re di Macedonia in un empito di furore, aggiunse che ancora non era calato il sole di tutti i giorni''. 








 

ИСПРАТИ КОМЕНТАР:

 
 
ПРЕЗИМЕ
ИМЕ
ГРАД
ДРЖАВА
е-маил
КОМЕНТАР

 

 

*** Можете да не контактирате и на кoнтакт е-маил: info@makedoniaese.com

 

 

 

 

Alexandroy Makedonon

Василеон Александрој Македонон и го подари светот на македонците, а тие како му возвратија,.. го отруја, фамилијата му ја уништија,... а денес наместо Македонон (Македонски) го нарекуваат ''велики'' или ''the great'', додека државата на латиница му ја нарекуваат ''Мacedonia'' - Мацедониа, итн,.. а да ќе заборавев,... дозволуваат некој друг да и бира име.

Ќе се најде ли некој да ги ''подисправи'' работите?

 

 

На ден 05 - 03 - 2009, е конструирана страната на Македонија е СЕ: http://www.makedonijaese.com/. Тој ден и се смета за роденден на организацијата Македонија е СЕ.

На ден 02 - 16 - 2016, е конструирана peзepвнaтa страната на Македонија е СЕ: http://www.makedoniaese.com/ страница која е по погодна за посета со мобилни апарати кои имаат инсталирано андроид софтвер.

????????? B?KTOP

Уште на самиот почеток интернет страницата на Македонија е СЕ, бидејќи зборува за Вистинската Историја на Македонија со историски факти, но и актуеллни политички настани, СТАНУВА ТРН во очите на сите непријатели на Македонската Држава, ма и трн во очите на некои политички организации во Р. Македонија.

Страницата на Македонија е СЕ, е конструирана како резултат за потребите на Македонскиот Народ и друѓите да се запознаат со Вистинската Македонска Историја, политика и болното Македонско прашање.

Страницата на Македонија е СЕ е конструирана за да помогне за зачувување на македонскиот идентитет, земја, култура, јазик, право за слободен говор, мисла, движење, соживот cо другите национални малцинства во Македонија, слободно искажување и потик на искажување МА и негување на националниот идентитет како во Македонија така и во светот.

 

ГАСНУВА  -  АЛЕКСАНДАР МАКЕДОНСКИ

 

 

 

 

 

 

 

 

VASILEON ALEXANDROY MAKEDONON

 

 

 

 

 

 

 

 

Наскоро, ПОСЛЕ ПОВЕЌЕ ОД 2200 ГОДИНИ ЌЕ ИМАТЕ МОЖНОСТ ДА ГО ИМАТЕ МАКЕДОНСКОТО СОНЦЕ НА ФИЛИП МАКЕДОНСКИ, СО ПРАВИЛЕН ОБЛИК И ЛИК, ЦЕЛОСНО ИЗРАБОТЕНО ОД УМЕТНИЦИТЕ НА МАКЕДОНИЈА Е СЕ

 

VASILEON ALEXANDROY MAKEDONON
MAKEDONONBACИЛEOHMAKEDONON

КОНТАКТИРАЈТЕ СО МАКЕДОНИЈА Е СЕ

За сите инфомации, контакт е-маил: info@makedonijaese.com

 

Македонија е СЕ, се залага за нова химна: '' Земјa Mакедонскa''

 

>
>
>

 

Alexandroy MakedononAlexandroy MakedononAlexandroy Makedonon

  
MAKEDONONMAKEDONON

НИЕ СЕ ДЕФИНИРАМЕ КАКО ЉУБИТЕЛИ НА СЛОБОДАТА 

ЗА НАС МАКЕДОНИЈА Е СЛОБОДАТА 

 АКО ИМА

МАКЕДОНИЈА

 ЗА НАС ИМА И СЛОБОДА

Копираит © Македонија е СЕ MAKEDONIAeSE.com Сите Права Задржани

Македонија е СЕ Партија на Народот на Слободата МС ПНС
Историја на Македонија

МАКЕДОНИЈА

ΜΑΚΕΔΟΝΙΑ

MAKEDONIA

        BACИЛEOH Alexandroy Makedonon  МАКЕДОНОН

MAKEDONONАЛEКCAHДРОЈMAKEDONON

Македонско Име вечно нема да загине.
Глава даваме, Македонија и Mакедонско име не даваме.

Од Македонија и Алекcандрoj Македонон, славeн Василeoн Македон нема да се откажеме.
Cлава македонска ќе повратиме,
Алекcандрoj Македонон славен Василeoн Македон обожaваме,
Македонија, земја нај мила уважуваме.

Малку сме на број, ЕЈ, ХЕЈ,
силни сме во бој, ЕЈ, ХЕЈ.
ЕЈ, Алекcандрoj, OJ, OJ,
ЕЈ, Македонон, OH, OH.
Алекcандрoj Македонон славен Василeoн Македон, нас не предводи.